Gospodin Dinić je požurio da se obračuna sa gdinom Antonićem jer je, očigledno, sezona lova na Antonićevu "političku nekorektnost" u toku, pa Dinić ne želi da ostane bez trofeja. Zanimljivo je kako je gospodin Dinić osetljiv na (navodnu) homofobiju kada ova dolazi iz redova "nacinalista", dok je potpuno nezinteresovan za homofobiju ili druge oblike ksenofobije tzv. "druge Srbije". Ja se dobro sećam prvog homofobičnog ispada u "velikoj politici": pri samom kraju Miloševićeve vlasti, Vladan Batić je na jednom velikom opozicionom mitingu izjavio da pripadnici Miloševićevog režima nisu samo kriminalci nego su čak i homoseksualci - sugerišući da je ovo drugo, valjda, još gore. Tada se niko od nevladinih dušebrižnika nije ogradio od ove Batićeve izjave; nikome iz LDP-a ova Batićeva izjava nije smetala kada je sa istim (Batićem) pravio koaliciju. Takođe, nikome iz "druge Srbije" nisu smetale Batićevi i St. Protićevi stavovi o Nediću i Ljotiću. Gospodin Dinić neodoljivo podseća na dežurnog zaverologa "druge Srbije", Jovana Bajforda, koji je, takođe, potpuno indiferentan prema eksplicitnom antisemitizmu istaknutih predstavnika "druge Srbije", dok je u stanju da antisemitizam Srba traži u marginalnim pojavama i ličnostima poput nadri-psihologa Đurđevića i sl. Kada homofobija, ksenofobija, rasizam i antisemitizam dolaze iz "druge Srbije", onda je to za gospodu Dinića, Bajforda i druge NGO-analitičare, izgleda, benigni rasizam. Međutim, ako se neko ko je - poput g. Antonića - prokazan od strane "druge Srbije", usudi da kritički analizira tzv. "politike identiteta", odmah se pojavljuju dežurni NGO-analitičari ne bi li dokazali da se u svakoj fusnoti, reči, slovu, glasu ili pogledu g. Antonića i drugih kritičara "druge Srbije", kriju ksenofobija, nacionalizam ili homofobija.

Antonić je tekstom "Poraz gej lobija" pokazao da ne zazire od desničarskog populizma, a sada sa ovim tekstom nedvosmisleno pokazuje da ne zazire ni od tipičnog skin-hed cinizma: kao kad skin-hedu kažete da uprkos tome što živimo u slobodnom društvu nije dozvoljeno javno odpozdravljati fašističkim pozdravom, a on se pozove na svoja prava, pa kaže "gde je moja sloboda da se izrazim?". E, upravo je u tome stvar - slobodno društvo nije ono u kom je sve dozvoljeno, već ono u kom je sankcionisano narušavanje slobode drugoga. Ako je Antonić mogao bez i malo zadrške da istupi sa nečim toliko niskim, uvređujućim, netolerantnim kao što je sintagma "gej lobi", onda teško da može sad da njegov poziv na njegove lične slobode bude shvaćen ozbiljno. Ne pomaže ovo javno izjašnjavanjeu kom se Antonić izjašnjava kao liberal, ne pomaže ni to što je odjednom počeo da odgovara iako to ranije nije radio, niti to što je čak odgovorio na "Peščaniku". Ne pomaže, jer u svetlu njegovih dosadašnjih tekstova, može da se vidi da Antonić ponovo traži "lakši put". Pa hajte molim Vas, kako sad mislite da Vas bilo ko shvati ozbiljno s ovim pozivanjem na lične slobode, kad ste bez pardona prethodno onako pisali o antifašizmu, o homoseksualcima, i o čemu sve ne - i kako sve ne!

Sa zahvalnoscu pratim dragocenu grupicu autora okupljenih oko NSPM i zato ne mogu da se ne ljutim zbog spremnosti Slobodana Antonica da ulozi toliko sopstvenog integriteta u odbranu neodbranjivog. Dinic nije napisao kritiku, nema ovde polemike, u pitanju je potpuna dekonstrukcija iracionalnosti Antoniceve homofobije. Homoseksualnost je Seksualnost! Mi danas ne znamo zasto se kod svih ljudi Seksualnost ne uoblici kao heteroseksualnost: mozda su u pitanju geni, porodicni odnosi, mozda slucajni propust da se pojmi korisnost heteroseksualnosti. Ali ono sto znamo je da homoseksualci postoje u svim epohama, u najrazlicitijim tipovima drustvenog i porodicnog uredjenja, na svim meridijanima, uprkos brojnim zabranama i proganjanjima. I danas oni ne zele vise da zive u laznim heteroseksualnim brakovima ili da budu evnusi ili nesto deseto, vec zele da zive slobodno u homoseksualnom braku. I to je to, hajmo dalje. Menjajte (se) da bi sacuvali.

Gospodin Antonic bas i nije morao da odgovara gospodinu Dinicu iz vise razloga, prvenstveno sto je Diniceva kritika inferiorna u svakom pogledu u odnosu na originalni Antonicev clanak. Nije valjda da neko ocekuje da gej zajednica prihvati ista od razloga koje tradicionalna zajednica istice. Odgovorom se daje legitimnost necem sto nije ni u peti ogromnoj vecini Srba, pa se u to ne treba preterano ni upetljavati. Drzi focus na onome sto je najprece, a ovo ostalo usput, tek da se ne upusti - a to originalni clanak postize sasvim dovoljno.

Pre neki dan bese i jedan iz Kanade tu na sajtu koji tvrdi da je tamo dovoljno da si homo i zaposlen, i onda si sigurica do krakja zivota, jer nema te sile koja ti moze uzeti posao sta god ti radio! Jovane,razlika izmedju homoseksualnog odnosa, i seksa sa zivotinjama, je naravno u tome da je prvo dobrovoljno, a drugo ne (ko pita zivotinju?), prvo je stvar licnih sloboda i preferenci, a drugo krivicno delo, tako da poredjenja nema i nece ga biti, a ako drustvo nekad ode u tom pravcu da se seks sa zivotinjama legitimise, to svakako nece biti krivica homoseksualaca per se.